Ako zaboravim

lavande polja mirisnih boja

dok  krila tvoja bila su moja

kojima svetove pretvorismo u  jedan

mali i skriven al nama vredan

tragove sreće što pokri kiša

dok noć je bila sve blaža i tiša….

belu trešnju i breskvin cvet

predele  snova  zrelog žita

kakav smo čaroban imali svet

neću znati ako me neko pita

ako zaboravim…

mlečni šapat  jastuka belog

zvezdanu prašinu tog oka smelog

toplu ruku i sunčev dah

biću možda u isti mah

jako ljuta a ipak setna

stojeći  tako  nepokretna

pokušavajući  da se setim

šireći mokra krila da poletim

nad slikama  akvarela duginih boja

sećajući se jedino da sam bila svoja

potpuna i apsolutna  sa samom sobom

samo onda kad  bila sam  sa tobom

ako zaboravim..

to leto

boleće me svaka sledeća jesen

nijedna bakarna boja neće biti više nikada  moja

svi mirisi, ukusi  i čarolije zime

imaće samo to jedno ime…

Advertisements

8 thoughts on “Ako zaboravim

  1. …“pokusavajuci da se setim
    sireci krila da poletim“…
    Ovo bi bila moja vodilja, jer sve sto je bolelo ,pustila sam da boli dok ima snage, otkidala kraste sa svojih rana, ne dajuci da samo prizdrave, sve dok nisu potpuno zarasle…Da bih mogla jednom reci iskreno: „pokusavam da se setim“… Mogu da se setim ,ali tek ako se napregnem da iz silnih secanja izvucem neko odredjeno…
    Pesma je bolna i lepa u isti mah…

    1. To i rekoh…od svojih secanja koja su vredna ,pravim uspomene i to uvek prelistavam. U secanja spada sve sto me je dotaklo,a nesto od toga nije vredno statusa uspomene.To takodje cuvam,ali samo kao nesto sto postoji, ali bez velike vrednosti za mene.Tek je trag koji je ostavio neki momenat, osoba,emocija…Ako sam uspela da pojasnim svoje zbrkane misli…
      Nedavno sam napisala tekst o tome,mislim da je tamo opsirnije i jasnije 😆

    1. Aaaa, nije dobro vraćati se u prošlost, koliko god dobro bilo, bilo je pa prošlo… ona bi trebalo da ostane tamo gde jeste… kad se mleko jednom prospe, ne pije se više, ali daa-aha, dobro je za kožu… 🙂

  2. savrsena kombinacija muzike i reci iz stihova.
    cini mi se da najlepsi stihovi nastaju bas onda kada se osecamo tuzni

    citam je vec nekoliko puta i na reply muziku – ovo je tako savrseno – ja sam odusevljen, a u to doba kad si je pisala tako mi je nesto trebalo… kako to da ranije nisam primetio tvoj blog i sad mi je krivo.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s