Surfovanje

Eeh, što volim cigane.

Što volim violinu…  Čujem je nekako srcem, jer kroz uši mi ne dopire njen zvuk. Pa mi se širi  telom  kroz arterije do najsitnijih kapilara i čini me toplom. Bude mi ponekad i vruće pa ne znam šta ću sa tim.  Zatvorim oči onda i krenem kao mali ribarski brod ponesena… Da uhvatim topli talas. Ništa više. Talas je cilj.

Na današnji dan pre nekoliko dana, meseci ili godina (ne znam tačno jer  vreme pamtim po dogadjajima, a ne po datumima ) sam došla na ovaj svet… Onako tek.  Možda. Ne znam, ali drago mi je što sam tu.

Možda  slučajno, a možda sam bila i deo nekog plana ove  mape u koju gledam I ništa ne shvatam, jer nikako da je odgonetnem  celu. Daje mi se samo u delovima i naznakama.

Krivudavi putevi izmedju brda, mora, pustinja, šuma i proplanaka na  već pomalo požuteloj hartiji nisu mi jasni. Smenjuju se godišnja doba i životne faze. Počinju i završavaju se ciklusi, da ne prave gužvu nestaju  valjda da bi drugi opet mogli da počnu. Neki ljudi koji su bili tu od kako znam za sebe odoše zauvek sa moje mape . Valjda u neku drugu. Mapu . Dimenziju. Ne znam.

Neki drugi, ljudi I dogadjaji za koje nisam ni sanjala da postoje ili mogu biti, dodjoše nepozvani. Neki ostaviše tako dubok trag da bi tim koritom mogla I reka da poteče, a da se ne izlije. Valjda zato što vrata nisu nikad zaključana I iznad njih  piše dobrodošli. Neki svratiše samo umorni od svojih puteva na slatko od šumskih jagoda I čašu vode. Toplu kafu. Pa odoše dalje…

Puno raskrnica. Svaka vodi na bezbroj strana, a čini mi se kuda god da podjem, koliko god daleko da odem vratim se opet unutra. Odakle dolazi vetar nikako da vidim. Šta kaže šapat reka i podvodne struje mora, ne mogu da čujem. Granica misao ne da da joj nazrem medju I da zvirnem (krišom bar) preko nje. Da vidim ko tamo živi . Da vidim šta se tamo krije. Neda mi se.

Kako god, nekako uvek godinama pre, kao I sada nisam pridavala  poseban značaj ovom danu… Ali dan meni daje priliku… Pa, hvala mu na tome.

Otići ću večeras  sa svojim društvom da proslavim dan koji ne mogu da uhvatim. Završetak jedne moje godine I početak druge je uvek dobra prilika da okupim prijatelje oko sebe. Ako mene pitate nevolja je što se samo jednom radjamo. Ja bih volela da se radjamo svake nedelje jednom. I da slavimo. Zajedno. U stvari, još bi bolje bilo roditi se svakog novog jutra  ponovo. Ako bi mene neko pitao. Ali ne pita me niko, a ja volim da kažem šta mislim, pa šta…Do jutra sam čitala Antića, a večeras odoh u kafanu. U svirci nadjem  uvek I početak I kraj I sećanje I zaborav. Pitanje I odgovor. I nova pitanja opet… za nova svitanja… Moj talas.

I možda mi se otkrije još jedan sakriveni deo ove moje čudne mape koja ume da raste I da se deli. Možda mi bude nešto jasnije, ma kako god. Nek ide muzika!

Advertisements

17 thoughts on “Surfovanje

  1. Pa srećan Ti Rodjendan , srećna ti muzika.. Sreća neka dobije stanarsko pravo u tvojoj duši..
    Radjaj se svakog jutra iznova, jer to je moguće, i ne daj da te lažu da nije..
    U oči neka ti slete svi beli leptiri koji ostavljaju prah beskraja iza sebe…
    A iza tebe neka ostaje trag tvoje duše…trag od belih leptira…
    Volela bih da noćas dozvoliš noći da bude magična…za Tebe.
    Srećan ti Život..
    😆

  2. Nikada nisam dobila lepše sročenu rodjendansku 🙂 stvarno!
    Hvala ti puno draga Veco. Ako želiš, svrati-vrata će biti otvorena i u Kafanici.
    Zašto li me samo lepa misao ili želja čini tužnom? Nisam se rodila naopako,al ispadoh tako nekako… na tri ćoška i dva mosta…

  3. Draga,nisi još „cela“…Kada se to dogodi….bićeš bez te tuge..
    Kada me lizne tuga, imam impuls da se veselim…da činim najludje stvari.
    Zbog toga i govorim o „strastvenoj tugi“..
    Pustimo to sad’. Tebi je Rodjendaaaannnn)))))))))))))))))))
    Da živimo u istom gradu,išla bih sa tobom u slavlje))))))
    Uživaj, molim te..))

      1. Ja sam već došao. I ostajem sve dok mi je lepo. Ne odlazim, pa dolazim. Tu sam i moraćeš me trpeti, sve dok mi ne dođe da idem. A… „kad mi dođe da idem, ja moram da idem…“ (Mika Antić).

  4. Nikad nije kasno za lepe zelje 🙂 A ja vage volim pa to ti je 🙂 a i okruzena sam njima 😉 tako da zelim ti … eto neke grudi na koje ces glavu moci da spustis, a taj nego sa ponosom ce nositi jednu perlicu u oku.. 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s