Odgovor bez pitanja

Šta god bih ti rekla ili te pitala, znam nećeš odgovoriti. Ćutaćeš . Zato i ja ćutim dok stojim ovde nepokretna pored tebe, pokušavajući da spustim temperaturu mog tela na temperaturu kamena koji dodirujem rukom. Ćutaću, ali ću misliti i sećati se dok sam živa. Bio si moja prva prava ljubav. Voleo si me baš kao i ja tebe. Bez zadrške. Mnogo i nesebično. Sećaš se kako su se bunili i tvoji i moji roditelji kada su čuli da hoćemo da se venčamo? Kao mnogo smo bili mladi, a mi baš zato u inat njima i vremenu-da nam ne pobegne ta mladost i ta blesava ludost sa kojom  smo se rodili ili je na putu stekli, više ni ne znam, a nije ni bitno.

Smišljali smo imena našoj deci, zamišljali boju soba naše kuće. Napravili dom.

Dobili ćerku baš kakvu smo hteli i zamišljali. Našu princezu. Sa tvojom kosom boje zlatnog peska i osmehom koji otkriva bisere, a ne smeje se ustima zapravo. Smeje se očima. To nam nije palo na pamet da poželimo,ali desilo se . I divno je što je tako. Na mene je tvrdoglava, ne sluša nikog osim sebe i neda da je poštedim koje neprilike, sve bi da proba sama i nikako da izadjem na kraj sa tom njenom nezgodnom osobinom… Čini mi se da smo je previše razmazili, ali što ja to tebi pričam kad znaš. Samo mi se osmehuješ u tišini i gledaš u daljinu.

Porasla je i našla sebi druga sa kojim će dalje da putuje. Kada ih pogledam onako slatke, mlade, šašave, gugutave i srećne, nekako ne mogu da se ne setim nas dvoje… Sada je ceo život pred njima, a nisu toga ni svesni, baš kao što ni mi nismo bili… Hteli bi da lete bez navigacije, a vidi kakvo je nebo ovih godina. Loše je za let. Medjutim, ni  onomad nije bilo bolje pa smo uspeli da stignemo tamo gde smo hteli. Valjda to nije pitanje gužve na nebu, nego verovanja u let.

Sećaš se Postojinske jame, Zabranjenog grada, Majorke, ostrva cveća?  Bili smo presrećni. ..

Prošle su mnoge godine, mnoga leta i zime, preko dvadeset njih…Skoro pola života je prošlo od tada.

Gde smo sada ovde ti i ja? Ti tamo,ja ovde,a opet zajedno i opet  nepremostivo blizu.  Trapavim koracima, bez mnogo truda ti se približavam iz dana u dan, a u stvari nekako tapkam u mestu. Pravim iste greške, radujem se istim stvarima, ne volim i  dalje da slušam heavi metal  šta ću…

Opet me gledaš popreko…Jesam, ostavila sam te, na to misliš-pa šta? Uvek sam ti govorila da je mnogo poštenije da se ljudi razidju kada ljubav prestane, nego da se foliraju zbog ovoga  i onoga, a prazni u duši…I lepo sam ti rekla da ću otići ako prestanem da te volim jednog dana. I otišla sam. To je bilo poštenije, nego da te lažem iz dana u dan i sam si se složio sa tim u vezi i obećao isto.

Znam, patio si mnogo, baš kao što si me i voleo. .. I čekao . Dugo, dugo… Pokušao da kreneš ponovo iz početka.  Sećaš se kako si lagao da ideš na pijac, a krišom dolazio ovde da popijemo kafu i izjadamo se jedno drugom na naše tadašnje partnere ? Jnmb ti život, govorio si    ( jedinstveni nedopadajući matični broj života ).

Išlo je kako je išlo. Sve dok se valjda nisi umorio od čekanja i sećanja.

Onda si rešio da mi vratiš, onako na najgori mogući način, ostavio me tek tako, tek tako, bez pozdrava i najave. Istrčala sam bosa iz kuće posle poziva tvoje žene koju sam jedva razumela. A i ono malo što sam razumela nisam htela da čujem. Ti si luda rekla sam joj, šta pričaš, ne lupetaj gluposti, svašta sam joj rekla još pre nego sam spustila slušalicu i izletela iz kuće pokušavajući da opskrbim pluća sa malo više kiseonika, jer sam mislila ugušiću se. Mislila sam luda je, nema pojma šta priča, tebi  pozlilo, a ona baljezga umesto da zove hitnu.  Raščupana, umazana od suza i šminke i kao bez glave od straha stigla sam do vašeg stana. Vrata su bila otvorena . Neki ljudi su stajali svuda okolo. Pomerite se ne može da diše od vas, vriskala sam glasno u sebi dok sam prilazila krevetu. Pogledala sam u tebe, rekla ti da otvoriš oči, da se ne zezaš sa našim živcima i onda mi se smračilo, sećaš se?

Naša maza je bila u školi toga dana. I svi profesori su već čuli i znali. I čekali da ja dodjem. Hteli su da pošalju psihologa da prvo popriča sa njom.Nisam dala. Nisam mogla.A nisam ni znala kako da joj kažem. I naravno sam to uradila na najgluplji mogući način. Tata je umro.

Šta god bih ti još rekla ili bih te pitala, znam ćutaćeš, pa ću polako krenuti kući  i ostaviti te da odmaraš. U miru. Ali još pre nego što odem da ti kažem ono što nisam stigla onomad. Volim te. Ne onako, kako si ti možda hteo, ali te volim . Volim puno. Nećeš me na sreću pitati kako, pa ne moram ni da objašnjavam.A i kada bih morala, ne znam da li bih mogla.

Neka te greju snovi koje smo živeli u postelji od lišća lepih sećanja. Jer  to je jedini  provijant  na putu…bez povratka…

Advertisements

39 thoughts on “Odgovor bez pitanja

    1. Jeste, malo je uh , ali i to uh je sastavni deo života. Nikada nismo dovoljno spremni da izgubimo nekoga do koga nam je stalo.Sve ovo je bilo odavno,ali meni nekako sada došlo da napišem koju. Nadam se da tekst ne ostavlja gorak trag kod čitaoca,to nisam htela , a ne mogu da ocenim jer ga doživljavam naravno-subjektivno.

      1. Nije gorak, ne…ti si to odlicno napisala… tvoja snaga je jaka, to se vidi iz teksta snaga koju vas dve imate i nosite u sebi…

        razmisljala sam o svemu i svacemu citajuci, krenule su mi suze….puno emocija… ne znam, sudbina…
        sve mi je tako nekako jos blize jer nas taj mali deo „grada“ nekako priblizava …predpostavljam da se prica odigrala ovde…
        pisi, nema veze kada i kako, to nesto sto nas vodi, nam i pokazuje ili izvlaci iz duse takva secanja..
        pozz

  1. Sudbina, ili jednostavno život Saro, nisam pametna… Volela bih da sam priču izmislila i da se odigrala u mojoj glavi samo, ali nisam.. Šta je to što nas povezuje ne znam.
    Neka nit jeste. Da li je slučajnost? U njih ne verujem.Sigurno postoji neki dobar razlog za sve. Pa čak i kada ga ne vidimo. Verovatno bi trebalo da naučimo nešto ili odradimo ko zna šta jedni sa drugima. Ako ne u ovom, onda u nekom drugom životu.
    Šta je to što nas razdvaja? Uvek samo jedno-nepovratno.
    Priča se rasplela u Bgdu, preko Bgza i mnogih drugih gradova vratila opet ovde i tu završila. U stvari i nije i neće verovatno nikada, ili bar ne dok je nas koji ga nismo zaboravili. Nicht weinen, sonder Leben & Lieben 🙂
    Nisam pisala dugo na nemačkom 😀

    1. Hval ti Afrodita..
      Dobro je da imaš čamac pri sebi kad naidje poplava, podigneš se na vrh vrhova i vidiš sve lepo po redu ispod i još niže…
      Ponekad pomislim kako bi bilo lepo da imam bar deo te snage koji drugi vide u meni. U stvari ja nekako, valjda kao i svi drugi guram,ne zato što sam snažna, nego zato što moram,jer nema ko drugi. A svakom na teret uvek onoliko koliko može da ponese, mada je to teško i zamisliti u odredjenim trenucima.. I ni grama preko.A, onda kada sve prodje kažeš sam sebi: jbte da mi je neko pričao šta ću moći da izdržim,ne bih verovao.. 🙂

      1. Pitanje : koliko jedan covek moze da izdrzi?
        postavljam cesto , iz mnogo razloga…
        Lepo si rekla, kad se mora sve se moze, nema se kud, na nama je sve ….
        ich wünsche dir einen schönen Tag und viel Sonnenschein…
        Lg

  2. Posto nemam camac sa motorom,ne ginu mi vesla. A onda veslam li veslam ! Ha,ha 😉

    A Sjetih se i djelica pjesme od Mike Antica….

    Svoju snagu prepoznaces po tome
    koliko si u stanju da prebrodis trenutak
    jer trenutak je tezi ,strasniji i duzi
    od vremena i vjecnosti.

    Mozda nema nikakve veze sa ovim o cemu si pisala,ali je nevjerovatno snazna misao,puna nade.Sjeti se samo koliko si/smo takvih trenutaka prebacili iz sebe,cutke i hrabro.

  3. Saro,
    evo jednog lepog stiha ( ne znam ko je napisao )..

    Nach dem Duft der Frühlingsrose such’ ich,
    mocht’ mich von der Leuchtenden nicht trennen:
    Von der Kerze lernte ich drei Dinge:
    Weinen, hinzuschmelzen, zu verbrennen.

    I ja tebi želim, lepo popodne i opušteno veče
    Lg auch 🙂

  4. Perlice, jako je tužno… Žao mi je zbog svega što se dogodilo, mogu da zamislimm kako ti je bilo… Neke stvari se dešavaju i mi moramo da živimo sa njima, samo mi znamo kako. Imaš svoju devojčicu da ti ulije dodatnu snagu.

    1. Hej breskvice, život je to sve i lepo si primetila..neke stvari se dešavaju… na manje ili više odgovarajući način.Neke stvari su apsolutno neprihvatljive,ali ipak nepromenljive i dešavaju se uprkos našem stavu o tome. Meni je uvek neprihvatljivo kada se neki mladi život ugasi,a ipak je sve to prirodno. Dešava se jbga. Generalni recept za življenje sa nekim neprihvatljivim,a nepromenljivim stvarima valjda ne postoji… Možda sam pogrešila što sam postovala ovu priču-ali došlo mi . Šta sam htela da kažem sa pričom? Koju poruku da pošaljem u etar? Kome? Ne znam. Svima možda, kao i samoj sebi-da nikad ne znamo koliko vremena imamo i da to što imamo provedemo najbolje moguće , sa ljudima oko sebe i sa samima sobom…

  5. Volim što sam te nasmejala! Ali bih isto tako volela da je u meni ostalo bar malo ljubavi prema čoveku sa kojim sam izrodila decu i koga sam mnogo volela. Zaboravio je on njih, pa samim tim i ja njega. On je za mene „mrtav čovek koji hoda“, na žalost! A tako je malo trebalo da mu mi budemo važnije od kafane! Čudo je taj alkohol, kako se ljubav prema njemu brzo i snažno razvija i prevlada u čoveku koji je imao i mnoge druge ljubavi. Šteta! Ah, prošlo je, ne ponovilo se! Ima 14 godina kako sam bez njega, sa decom. A šta ima on, sem ljubavne čašice? 😉

    1. Ne znam šta on ima Dudo,ali ono što znam je da je sigurno na „gubitku“ i kad mu bude došlo iz d…a u glavu-ako ikad, poješće ono malo njega što već alkohol nije… ali to nije tvoj problem,naravno. Koliko sam videla kod tebe je puna kuća ljubavi i pozitivne energije … 🙂

    1. Bile su to neke neizgovorene misli- neprevodive u reči koje sam čuvala dugo u sebi. Prvo nisam mogla da ih formiram, pa nisam bila spremna da pričam, pa onda nisam imala sa kime…
      U jednom momentu sam ( čitajući komentare na ovaj post) htela da skinem priču, jer sam shvatila da ostavlja nekako gorak trag kod onoga ko čita, a to nisam htela.
      Hvala ti…

      1. Slažem se sa tobom. Ja ga nisam odmah našao, napravio sam veliku grešku koju je platio neko drugi. To ću sebi teško oprostiti.

  6. Ne budi prema sebi tako oštar. I nemoj da misliš da nisi dovoljno platio za sve što je trebalo. Nemoj u stvari uopšte da razmišljaš o nečemu što ne možeš promeniti, i ne oduzimaj sebi radi toga uzaludnog posla energiju koja će ti biti potrebna da promeniš ono što možeš. Sada. Sutra. Pusti juče…

  7. čitam tebe, kao da čitam svoju priču.. znaš, ovaj život je ponekad nepravedan.. iako je tužan tekst, nekako mi je jutros „obrisao“ lice, jer shvatila sam da nam život opet nešto želi reći, a taj glas nikako da dopre do moje duše.. užiavla sam tu, pozdrav ti c.perla

    1. Dobrodošla, drago mi je da si tu i da možeš da se pronadješ u nekoj od priča. Drago mi je jer znam i sama koliko je dooobro kada se kroz misli i reči „pronadju“ ljudi koji se ne znaju. Prija stvarno kada se čovek prepozna u „tudjim“ pričama i shvati da nije sam.. Čitamo se !

  8. Znala sam od pocetka kada si pomenula kamen da tu nisu „cista“ posla.. i pripremala se.. svakom recju potvrdjivala sumnju.. Zao mi je. Samo toliko mogu da kazem.. Jako zao jer neke stvari naprosto ne treba da se dogode.
    Tako.
    Na takav nacin.
    Bilo kako..

    1. Ne treba. Ni bilo kako, ni bilo kome, potpuno si u pravu… Ali, sve je to život, na žalost nas niko nije učio tome, ni jedna škola, ni jedan čas na tu temu…malo se nadjemo zatečeni u nekim situacijama težinom neke životne ti lekcije.. a, nekako verujem da je svaka tu da bismo je savladali i nešto saznanja poneli sa sobom,iz nekog razloga, pa možda i prosledili dalje…Kažu: svakom samo onoliko koliko može da ponese..

      1. dobar si odgovor dala Luni

        malo se nadjemo zatečeni u nekim situacijama težinom neke životne ti lekcije.. a, nekako verujem da je svaka tu da bismo je savladali …

        tekst sam procitao, zastao, prisetio se neceg – zapalio cigaretu, poceo da citam komentare i onda zastao na ovom…

        Jedno je sigurno imala si ga, ostavila si ga i izgubila si ga – ali ono sto si osecala prema njemu u kontinuitetu nije, niti ce isceznuti. Bar je to moj subjektivni osecaj na tekst.

    1. da, upravo to
      ja sam definitivno posle citanja tvog blog-a po nekim stvarima postao prosvescen (da li se tako kaze, nemam pojma),.
      Jedno mi nije jasno (a i ne treba da mi bude), rastali ste se zbog toga sto je ljubav izostala – posteno i fer – osetili opet tu strast posle raskida – i svako je krenuo svojim putem. To je isto kao u crtanju – kad se razlije vise boja i ne shvatis koja se razlila preko koje. – definitivno sam inspirisan tvojim slikama pa pominjem crtanje 😀

      1. Postoje mnoge i različite ljubavi.
        Ona prava, u ovoj priči je bila,a onda prestala da bude.Mnogo pre nego što su se razišli…Nije bilo lako,ali sve drugo bi bilo nefer.
        Strasti posle razilaženja nije bilo.Bilo je kao kad se družiš sa (izvini ako upotrebim pogrešno poredjenje, jer sam jedinica) svojim mladjim bratom. Eto, tako nekako. Ovo sa bojama si lepo rekao-stoji, ne znaš više koja je koja.

      2. Da, postoje mnoge i razlicite ljubavi.
        Opet se vratih na staro – znaci ipak je srast ta koja dvoje spaja i zadrzava – ako mislimo na zajednicki zivot. Bez nje, dvoje mogu da zive i kao brat i sestra i da funkcionisu ekstra – manje svadja, vise dogovora, postovanja,…
        OMG
        Ovo je kao kad uceniku objasnis polinome i on klima glavom, a posle mu trazis da primeni objasnjeno i on nema veze – tako i ja, vrtim se u krug oko „ljubavi“ – cas shvatim da mozda strast/bura nije najbitnija, vec postoji to neko unutrasnje stanje koje nije vezano iskljucivo za strast, a onda paaad….

        Necu vise da razbijam glavu… da svrljam po tvom blog-u. u svakom slucaju, pisacu pa cu biti spreman za kritiku od citalaca. Obozavam kritike, one samo doprinose da budemo bolji 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s