Slike u oku

Dream

Miris paprati i sveže pokošene trave posle jutarnje kiše probudio je slike u njenom velikom srnećem oku.

Prošlo je dosta vremena. Bila je radoznala da li će je čekati tamo ono što je bilo i prošlo, a ipak ostalo negde u medjuprostoru tako živo… Ili je to samo sve bio plod njene mašte? Možda neki davni san?

Krenula je bosa uz kišom orošene kamene stepenice sećanja.  Kamen je bio topao i činilo joj se da vibrira ispod njenih nogu. Nije bila sigurna da li će stići tamo gde je htela, a htela je samo da udahne punim plućima još jednom taj živi deo iz svoje prošlosti.

Vodio je nežni zvuk harfe koji se prelamao sa cvrkutom ptica u njenim pramenovima crne  kose i pravio eho medju džinovskim palminim listovima…Vešto je izbegavala zamke koje su bile posvuda. Znala je dobro taj put, često  je prolazila tuda u mislima.

Stigla je.

Vratila se opet na mesto gde je rado bila.

Tu je kao kod kuće. Malo ljuta. Malo radoznala. Sve je baš  kao što je i držala u sećanju. Osmeh. Pogled. Glas. Nije sanjala. Nije bila njena projekcija.

Počela je da priča nepovezano o dogadjajima i ljudima koji su se dešavali u medjuvremenu da bi prikrila nervozu koja je obuhvatala. On je pažljivo slušao sve dok se nije opustila. Sve dok i poslednji tračak nervoze nije nestao iz njenog glasa.

Zaćutala je i udahnula duboko.

Mirisi, ukusi, boje, slike, sve je isto, samo…

Naslonio je bez reči njegov obraz na njen i prigrlio je čvrsto, pa dugo se nisu videli…

Odmakla se najednom, kao da se trgla iz sna. Leptirići…Nije bilo leptirića! Onih malih snežnih, zlatnih, boje leta i jeseni, šarenih sa nežnim i nemirno- neumornim krilcima koji su izazivali čudan osećaj treperave, vibrirajuće prijatnosti u njenom stomaku…

Gde su leptirići?

Pogledao je nežno. Leptirići ne ostaju dugo, rekao je.

Šta ostaje kada oni odu?

Zašto mora nešto da ostane?

Ne mora, ali bio je lep osećaj…

A sećanje ne izaziva taj lep osećaj?

Ooo, da. Ali sada kada sam tu, njih nema.

Pa, možda su se uspavali u medjuvremenu?

Možda, i možda bi bilo pametnije ne buditi ih ako je tako.

Obećaj da šta god da se desi, nećeš opet praviti toliku pauzu do ponovnog vidjenja…

Nikada ništa nismo obećavali jedno drugom, pa nećemo ni sada. Drago mi je da sam te srela opet i sada idem tamo odakle sam došla.

Znam da moraš da odeš-da bi  mogla opet da se vratiš…ali prošetaj samnom malo.

Kiša je.

Neka je, prošetajmo…

Bila sam ljuta.

Nisi imala razloga da budeš.

Bila sam radoznala. Morala sam da dodjem. Uprkos tome što sam mislila da ću moći da se oduprem.

I?

Sada sam samo mirna i zadovoljna što sam tu.

Eto…

Šetali su ne dodirujući nogama tlo.

Slike koje ja vidim…

Vidim i ja…

Znači nisam umislila ni sanjala…

Nisi…te slike koje nosiš u oku, pogledaj  me, imam ih i ja.

Otišao si, tek tako, bez reči, objašnjenja, nestao si…

Uplašio sam se.

Čega?

Roze oblaka koje sam vidjao.

Roze …šta? Zašto..?

..Sam otišao? Da sam ostao, ta bi priča imala svoj početak, kao i svoj kraj… ovako, ona će beskrajno trajati… ono što nije počelo, ne može ni da se završi…

A leptiri?

Doći će, kada budeš bila dovoljno smela da se umiriš, prihvatiš kako jeste ono što ne znaš kako se zove i  probudiš ih opet… Sleteće sami na tvoje rame…

Advertisements

26 thoughts on “Slike u oku

  1. To je ljubav bez obaveza ( odgovor za exx-a )))))))))))
    Ona koja nista ne trazi, ne postavlja pravila, nema igrica…Ona koja zna da saceka svoje vreme…
    Perlica kao i uvek maestralno recima slika…

    1. Yes! Mislim, YEEEES što si se javila, dobrodošla ti meni ope t gde god da sletiš, tako me raduje čuti tvoj glas i YES za odgovor Exxx-u! Hvalaa ti!!!!!!!!!
      Jel da da je to to? Iako može izgledati i ovako i onako..?

  2. Eto i tebe Archi , raduje me tvoje prisustvo jako, upotpunjuje i ulepšava ovaj mikro svet. Nemoj da ćutiš, ne leži ti, radi ono što ti mnogo bolje ide-pišiiiii, onako kako samo ti znaš i umeš, please (znam da ne ide na dugme))))

  3. Da sam ostao, ta bi priča imala svoj početak, kao i svoj kraj… ovako, ona će beskrajno trajati… ono što nije počelo, ne može ni da se završi…

    1000000000 puta LIKE kao i LIKE za muziku

    upravo to, uzbudjenje i prizeljkivanje moze stvoriti cvrstinu ljubavi, ali to je mac sa dve ostrice, neko se jednostavno od tog iscekivanja ohladi.

    zar da budes ravnodusna prema x-man-u i 20 kupljenih kosulja? :mrgreen:

  4. Sehr logisch…
    Ne mogadoh da zbrojim sve nule, dok stignem do poslednje, zaboravim šta je bilo na početku 🙂
    Jeste, vreme nama definitivno može biti saveznik,a i neprijatelj. Zavisi sa koje strane sveta ga posmatraš. A ono u stvari uvek isto. Samo se mi menjamo u njemu…
    A, što se poslednjeg pitanja tiče, odgovor zavisi od toga KO pita, moliću fino, za identifikaciju-jel ovaj il onaj Ivan? Sa ili bez B ? 🙂

  5. hehhhee, Ivan bez B, izgleda da mi nije bilo dobro to vece 😀
    Odoh da procitam jos jednu pricu kod tebe pa da palim na spavanje – obaveza preko glave, rokovi sve kraci, hvata me panika da necu sve da uspem, pa mi tvoj blog i citanje dodje nesto kao relaksacija pred spavanje 😀

  6. Повратни пинг: Цитати књижевних дела

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s