Razmena

U jednom malom izolovanom selu u Indiji medju stanovnicima je iz dana u dan raslo opšte nezadovoljstvo izazvano njihovim ličnim, unutrašnjim pre svega.  Bili su sve mrzovoljniji i nezadovoljniji načinom života, pojedinačnim problemima koji su se gomilali i slično.

Jedno veče, sedeći oko logorske vatre, počeše opet sa negodovanjem i žalopojkama kao i puno puta do tada . Njihov starešina je sa pažnjom posmatrao i slušao šta se dešava ne dajući nikakav komentar.

U tom istom selu nalazilo se veeliko, predivno i  prastaro drvo čije su grane bile toliko povijene da su skoro dodirivale zemlju. Zvali su ga Drvo mudrosti.

Starešina je posle neprospavane noći, sazvao skup starih i predložio da sledećeg dana urade nešto na njegovu molbu . Da  sve svoje nedaće, brige, strahove i probleme napišu svaki pojedinačno na poseban papir, stave i zapakuju u jedan paketić i okače ga na to drvo. Ali to ne beše  sve. Morali bi poneti po jedan drugi, tudji paketić sa sobom kući. Isto takav, zatvoren.

Stari su se složili i preneli molbu ostalim stanovnicima.

Tako i bi sprovedeno. Seljaci učiniše šta im je rečeno, popakovaše sve svoje muke u paketiće , okačivši svoj, birali su na slepo jedan drugi i nosili ih svojim kućama.

Kada stigoše u svoje domove, seljeni nestrpljivo i radoznalo počeše da otvaraju donete paketiće.

Bili su zaprepašćeni, svi redom. Brige i muke u tudjim paketima izgledaše mnogo veće od njihovih sopstvenih…

Jedan za drugim, kao po dogovoru, kojeg ovog puta nije bilo, krenuše natrag ka drvetu koje je izgledalo kao da ih je očekivalo, u tišini, smeškajući se mudro na popodnevnom suncu…
Seljani počeše da kače o granje tudje koje su vratili i traže svoje sopstvene paketiće i odoše opet svojim kućama, ali ovog puta zadovoljni…

Sledeće veče se oko logorske vatre pričalo o tome kako će se popraviti stare i dotrajale kuće, krenuti sa radom na koritu reke itd… Tu i tamo čula se i pokoja šala, dečiji smeh. Starešina je opušteno i zadovoljno posmatrao žitelje svoga sela…

( prema indijskoj legendi)

Advertisements

11 thoughts on “Razmena

  1. mozda za drugacije podnevlje i neko drugo vreme ova prica ima smisla, medjutim, ako je primenimo kod nas, sada, bas sada, videces da ce svako da kaze; „moja je muka najteza, tebi je lakse cak i kad cuje tudju muku.- egoisti smo u dusi (globalno) i to ne mozemo da poreknemo.

  2. Da je meni jedno takvo drvo, okitila bih ga kao „novogodisnju jelku“ paketicima.. U njima ne bi bilo problema, vec samo poljubaca, zagrljaja, i osmeha.. Moje probleme ne mogu ni ja da resim, a jos manje drugi koji me manje znaju nego ja samu sebe 🙂 tako da neka se bar oni obraduju kada shvate ili bar „pomisle“ da na ovoj planeti postoji jedan covek koji eto nema probleme.. Sa tim je ipak mnogo lakse ziveti, nego sa saznanjem da svi imaju neke svoje, slicne ili iste muke i tegobe.

    Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s