Status quo II

Dobro da ne može gore biti

Sara je izašla sa Svetom i dopratila ga ispred kuće. Sve ono što mu je pričala je palo u vodu. Izgubio je kontrolu i počeo da viče u pravcu zatvorenih vrata koja kao da su imala nameru da zauvek ostanu zatvorena.

Izadji pičko,ajde izadji sada!

Smiri se i pomeri u stranu, reče policajac.

Ajde izadji, penio je i dalje Sveta-videlo se da je u afektu i da ne može da stane…

Pomeri se bre u stranu kad ti kažem, odbrusio je policajac već mnogo neprijatnijim i glasnijim tonom.

U tom momentu otvoriše se vrata i ispred kapije se odmah zatim pojavio Selja.

Šta je to bilo, hoćete nam reći?

Šta je bilo, spasao sam ga od njega samog, on je psihički bolesnik, ima dijagnozu u Lazi, evo da Vam donesem da vidite?!!

Sara je osetila kako joj se želudac podiže do nosa i daje signale onako pobunjen da će da izbaci svu njegovu sadržinu ako se ne bude udaljila od osobe koja u njoj izaziva gadjenje.

Svi su joj bili okrenuti ledjima i mogla je polako da se povuče, bez da ikome mora da se javi…

*****

Drugarice su uzaludno čekale do pola dva da se Sveta pojavi, a onda se razišle kao ljudi koji se razilaze posle sahrane. Nekako tužno, umorno i tiho odoše svaka na svoju stranu…

Sari je dugo trebalo da zaspi. Osećala se kao davljenica u živom blatu.

Znala je u dubini svoje duše da problem čiji deo tereta je ponela ne želeći i sa sobom u krevet, nije samo problem pojedinca. To je bio i ogroman društveni problem. Nasilje. Agresija. Sociopate. Nevine žrtve. Nemi posmatrači. Nepostojanje dobrih državnih mehanizama za zaštitu…

Nije bila pametna i svaka misao joj je bolela opnu moždane kore i pekla dušu.

Pokušala je da zamisli jedno pusto ostrvo sa velikim palmama, sunčan dan, cvrkut ptica, azurnu boju vode i jato delfina. Bez ljudi. Osetila je kako joj se napregnuti mišići kao posle nekog napornog fizičkog rada opuštaju i kako polako tone u san…

*****

Posle svakodnevnih poslova koje je obavljala iz dana u dan, dečijih velikih i malih problema koje treba u principu još juče rešiti, otišla je kod Vesne na kafu. Vesna je stanovala dijagonalno od Seljine kuće, a na ćošku dve ulice i uvek je bila u toku sa svim dešavanjima ui komšiluku. Pogotovu leti kada se bašta pretvara u dnevnu sobu i sve dnevne aktivnosti se odvijaju upravo tu.

Spremala se da ode za Švedsku, kupila je kartu za utorak. Ide da obidje muža, koji i nije njen muž jer se oženio za papire sa nekom našom ženom koja ima švedsko državljanstvo.

Šta ima novo komšinice, jesi se spakovala?

Jesam, ajd sedi, si raspoložena za jedan „metak“?

Ako je iz Martini pištolja, svaki metak je dobar, može!

Kafa?

Naravno, uvek za dobro jutro i laku noć. Što li se niko nije setio da da ime kafi Dobro jutro? Baš bi bila fora?

Bi,  reče Sara uz osmeh.

Šta , čujem ovaj ludak opet pravio sranje?

Jeste, ne pitaj. Najgore mi što ne znam šta je sa Svetom.

Pa eno ti ga stoji na ćošku sa nekim tipom, rmpalijom, pričaju, a ovaj tip niosi rukavicu na jednoj ruci i stalno udara ovom drugom  rukom u nju…

Sara je istog momenta ustala.

Gde ćeš, eej?

Odma se vraćam.

Prešla je preko ulice i zaista Sveta je stajao i dalje sa tim tipom.

Dobro veče, Sveto kako si?

Dobro, eto..

Šta je bilo sinoć, nisi došao?

Policija je zvala Hitnu, pa su me odveli na Urgentni.

Jesu li ti dali potvrdu o načinjenim povredama?

Nemam pojma, i baba bila samnom.

O, Bože rekla je glasno,a sasvim joj je bilo jasno da su šanse da se ovaj djavolski krug prekine jako blizu nule…

U tom se pojavi još neki dečko, crn, vižljast, pozdtravi ih, onaj rmpalija nastavi sa pričom

Izvinite eto što se ja mešam,ali i ja mu pričam, on to mora da prekine, a on kaže, otac mi je. Pa kakav otac bre! Moj drug lupio ženi šamar, ona ga tužila i završio osam meseci u zatvoru,a ovaj njega ubi i psihički i fizički al ništa!

Ne vredi, očigledno.

Makar si ti dobro, ajde idem, pa se vidimo, reče Sara iako je bila svesna da je to najveća glupost koju je mogla da kaže.Kakvi dobro. Živ je samo i to je sve. Ma diše, stoji i priča, ali pitanje je i koliko je zaista živ…

Evo i mi ćemo još malo, čekamo majku, reče rmpalija.

Čiju majku? okrete se Sara koja je već pošla.

Njegovu i pokaza prstom na visokog, mršavog mladića.

Aha, reče Sara kao da joj je sve jasno, a nije imala pojma o čemu se radi.

Laku noć.

Laku noć gospodjo!

U par koraka se vratila kod Vesne.

Jeli, jel imaš ti pojma čiju oni majkuu čekaju?

Pa izgleda mi da je ovaj dečko, ovaj visoki, sin od žene sa kojim Selja živi već tri-četiri godine. Mučenica , i nju ubi ludak, neki dan je udario sa kvakom u lice, malo joj oko nije izbio.Od tad je nisam videla.

Pa on mukica došao majku da vodi kući!

Jebote, sad mi jasno, pa jel si videla ti one momke gore na ćošku?

Jok! Što? Koji momci?

Pa tamo na gornjoj strani ulice, stoji jedno četiri -pet kršnih momaka i jedna plava slatka devojka.Stoje tamo bre , brat bratu ima sigurno par sati. I ovog rmpaliju sam videla sa njima kad sam išla da bacim djubre.

Prekide ih dolazak policijskih kola.

Pa šta je opet majke ti?

Gledale su preko ograde ko dve zaludne babe kako se policijska k0la zaustavljaju.  Oko kola su se okupili oni momci i devojka. Policajci izadjoše, popričaše nešto i odoše opet kod Selje u kuću. Sveta je čas bio napolju, čas unutra.

Ej, ajmo sad do mene zajedno reče Sara, da prodjemo i vidimo šta se dešava. Ajde !

Na ulici sretoše i Anu, koja je odnekud dolazila, pa sve tri krenuše zajedno.

Dok su prolazili pored okupljene grupe ljudi, Sara je videla kako rmpalija pokazuje policajcu glavom na nju, nešto mu objašnjavajući.

Policajac im podje u susret i ona zastade.

Gospodjo, znate li Vi nešto o ovome?

O čemu?

Pa o ovoj ženi koja tu stanuje?

U tom momentu se pojavi Seljina majka,a Svetina baba i poče da viče

ti Saro, bolje idi svojoj kući, šta se mešaš, bolje svoju decu da gledaš!! dernjala se..

Sara joj jednim poluokretom okrenu ledja i nastavi sa policajcem da razgovara.

Dodjite ovamo, da se pomerimo, reče joj on.

ZNAM da je bije, da ubija Boga u njoj, neki dan je tukao kvakom od vrata, znam da je par puta bežala, pa je on vraćao, znam da je ludak i NE ZNAM  kad će i ko da mu stane na put!

Dobro, jel mogu ja da Vam uzmem podatke?

Naravno.

Učinite nešto, nemojte da čekate da se desi neko krvoproliće na ovoj adresi i posle svi da padate u nesvet kako je to moglo da se desi. Uradite nešto sada! Koliko puta ste imali prijave zbog njega? Zašto on nije u zatvoru? Pa on je potencijalna opasnost po sve ljude, jeste li toga svesni?

Policajac je samo nemoćno slegnuo ramenima…

Hvala Vam gospodjo, laku noć.

Laku noć.

Momci, ako ste se umorili od stajanja, možete i kod mene u dvorište na kafu ili sok?

Hvala Vam, neka, ostaćemo ovde još malo.

Nego, nastavila je Sara, ko je zvao policiju, babetina?

Nije. Mi.

Mogli smo iskreno da Vam kažemo da upadnemo unutra i sve polomimo, ali ovako je mnogo elegantnije. A i ne mogu da nas hapse zbog ludaka.

Pa jel žena unutra?

Nije. Ni on ni ona.

Ko zna gde su, sin je zvao na mobilni, ona se javila i u sred razgovora je veza bila prekinuta. Verovatno joj je istrgao telefon iz ruke.

Pa sačekajte još malo i prijavite je kao nestalu.

Hoćemo, sigurno.

Pogledala je u devojku koja je stajala preko puta nje.Dugačka plava kosa, uredno vezana u konjski rep, lepo obučena u nekom svetloplavom džemperčiću i suknji cvetnog dezena. Ličila je na fino dete. I bila je vidno uplašena.

Ma, biće sve u redu, oni često idu u šetnju…dok je u sebi mislila sasvim drugačije.

Advertisements

11 thoughts on “Status quo II

  1. U praksi, komšiluk retko postupa kao tvoja Sara a kada se desi ono najgore, oni tek tada pričaju novinarima i međusobno. a policija sleže ramenima kao u tvojoj priči sve dok ludak nekoga ne osakati ili ubije.
    Vlast puni zatvore onima koji su pokrali državu na sitno a krupni lopovi im promiču. Pare se mogu opet zaraditi ali uništeni ljudski životi ne pa možda da pokrenemo inicijativu da zatvore više pune idiotima kao ovaj iz tvoje priče, pa makar povećali poreze da bi obezbedili pare za izgradnju novih zatvora. Verovatno je i Laza prepun.

    1. Jeste Saveta, tako se to dešava, kao po nepisanom pravilu.Ja samo ne mogu da razumem kako i zašto.Na kraju krajeva, uvek se radi o nama, čak i kada nam se to tako ne čini. Svaki put kada pročitam ili vidim nešto slično,ja pomislim, pa moglo je i meni da se desi…Ali mi se misaona nit ne prekida zaključkom : hvala Bogu da nije…

      1. Ne ne.. Nista ja ne nosim niti ostavljam za sobom. Ako odlazim sve sto imam ide sa mnom. Srecom pa nemam nista mnogo. Ako ostajem tu gde sam moze biti raj. Sve ostalo je prolazna stvar..A to sta ce komsije reci.. to je najprolaznija.. I traje svega 3 dana.. Veruj ti meni 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s