Snovi u magli (Početak u begu II deo)

Postoje staze kojima ne treba ići, vojske koje ne treba formirati kao i one koje ne treba napadati, utvrđeni gradovi koje je besmisleno opsedati, teritorije za koje se ne vredi boriti, naređenja  koja ne treba slušati.

I snovi koje ne treba sanjati…

Postoji jedna nezamisliva Žena hrabrog srca, koju nikakvo zamislivo zlo ne može iznenaditi.  Nikakvo. Ali mrvica dobrog joj stane u grlu ko nespretno progutana štukina kost…

Dve žene, dva sasvim različita sveta upoznaše se slučajno. I počeše da grade most…

O čemu sanjaš ?

O nevidjenom uglavnom. O deci svoje dece, o gradovima koje nisam videla, o morima kojima nisam plivala, svašta nešto sanjam… O  oblaku belih golubova  koji se diže ka nebu, ma gde da se setim sad o čemu sve sanjam, a ti?

Ne želiš da znaš…

Baš želim, stvarno!

Sanjam put u Kazablanku. To je u Švajcarskoj, znaš?

Prsnuše obe u smeh, a onda nastade tišina.

Ne želim da te opterećujem…

Ma haaajde !

Ja uglavnom sanjam budna i uglavnom o onome što videh i ne mogu da zaboravim… Na momente povratak uništenog i vaskrsnuće umrlog, ali slika spomenika od beživotnih tela  rasutih kao pokošeno i nepokupljeno seno posle kosidbe me vraća u stvarnost. Nosim  još uvek ukus krvi u duši. Ukus slane i lepljive krvi zalepljen na meni kao čičak, moj verni pratilac… Puštam ga da korača samnom tako dok se ne umori i ne otpadne skrhan vremenom sadašnjim. A opet znam biće mi ga žao, jer otpašće i deo mene. Veliki deo mene. Ranjav doduše i kaljav, ali moj.  I bilo bi mi teško rastati se sa sobom samom.

Pa izvini, koj te djavo nanese na tu stranu?

Neslana šala sudbine…Kada te žena koja te rodi ostavi na klupi, odmah nakon rodjenja, malo u tebi ostane od onoga što bi moglo biti-da je bilo drugačije. Razumeš ? I, nekako zavoliš zemlju kao majku, zbog svega i zbog svih…A ljude koji su na njoj nicali posmatraš kao braće i sestre… I nije bilo bitno ko se kako preziva, zove i odakle je. Bilo je bitno da se preživi. Što duže to bolje. Pomagala sam kome sam koliko mogla. Onima koje sam volela, onima koji su mene voleli i onima koji me nisu i koje nisam znala.. Izvlačila ih iz zapaljenih kuća, nosila na ledjima do sigurne zone, bodrila, tešila, držala za ruku umiruće, a preživelima saopštavala najstrašnije…

Od čega ti je srce napravljeno ženo draga?

Od krvi i mesa, rekoše mi lekari posle infarkta. A beše mi lepo tada kada nisam bila ni tamo ni ovde. Negde izmedju sam lebdela . I ničega  nije bilo, lažem, samo jedna divna opuštajuća tišina i nežna svetlost u koju sam zaronila bez imalo želje da se vratim tamo odakle sam došla. Ali, očigledno sudbina uživa da se zeza samnom…

Kako ga lečiš i sastavljaš njegove komade? Kako mu pomažeš da preživi preživljeno?

Dunavom ga perem i budim, belom maglom previjam i mirisom vanile i cimeta uspavljujem.. Ma ti baš sve hoćeš da znaš skeledžijko?

Izviiinii, zašto skeledžijka?

Zato što me voziš na onu stranu obale koja me boli.

Izvini…

Pitala bih te još nešto kad smo kod toga, ako smem…

Pitaj.

Kako ploviš dalje, kako dalje?

Vodim te na jedno mesto u subotu ako želiš?

Gde je to?

Ovča.

Šta bre tamo ima interesantno?

Videćeš, bajka..

Bajka u Ovči, aj ne vuci me za nos, dovoljno je porastao.

Ozbiljno ti kažem, ali moraću da ti vežem oči.

Aha. I da mi vežete za noge kamen i bacite me u kanal?

Bojiš se?

Ne volim vezane oči.

Ne budi smor, kada si se igrala poslednji put? Nije fora da vidiš gde idemo.

Od vezanih očiju padam u nesvest, ozbiljno. Ni operaciju ne podnosim vezanih očiju. Jedino da mi daš totalnu anesteziju, pa da me probudiš kad stignemo? I.. i kako ću da vozim vezanih očiju?

Nećeš ti voziti ludice. Ide i Lena sa nama. Ići ćemo njenim autom. Ali…

Šta?

O tom mestu ne pričaj nikome.

Zašto?

Zato što ja tako kažem i ako uradiš suprotno, baciću te u fontanu da te pojedu zlatne ribice !

nastaviće se

Advertisements

12 thoughts on “Snovi u magli (Početak u begu II deo)

  1. Jadranka, ostadoh ja bez teksta…
    Nije stvar u nagradi koliko u onim ljudima koji ti je prosledjuju, pa s obzirom koliko cenim i uživam u tvojim stihovima, veoma sam radosna i ponosna ( moram da priznam ) što je dobih baš od Tebe! HVALA TI 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s