Ko poleti-pričaće ( Početak u begu III )

Iza granica tvojih slabosti, pronaći ćeš snagu…

Sigmund Frojd

Ljudi su čudna stvorenja. Prvo se jako žure da porastu, a kada porastu, onako veliki i nezgrapni  hteli bi opet da se igraju. Baš kao kada su bili deca. I to im predstavlja veliko zadovoljstvo… Možda čak  i jedno od najvećih u tom svetu kome su brzim korakom pohitali i stigli, a ni do uveta dorasli…

Ima naravno i onih koji stoje u mestu razmišljajući  sa strahom o budućnosti koja ih možda čeka, zaboravljajući pri tome na sadašnjost, tako da na kraju kada se sve sabere,  kada njih (takve) budućnost ipak stigne  i prestigne, kada je sve što su mogli, a nisu, samo deo prošlosti, shvate gde jesu, a i gde sve nisu bili …

Poneki opet žive kao da nikada neće umreti, a ima i onih koji umiru-kao da nikad nisu živeli. Ima nas i ovakvih i onakvih…

U dogovoreno vreme, prijateljice su se našle  na odredjenom, unapred utvrdjenom mestu. Tačno na vreme.

Spremna?

Naravno, odgovorila je Jovana i pogledala  belog Juga koji je stajao ispred njih, otvorenih vrata.

„Ovim“ ćemo da se vozimo?

Da, usledio je kratak odgovor.

Gde ja sedim?

Pozadi.

Ah, naravno, kako li  sam mogla da pitam uopšte?

Jel  ti udobno?

Jako. Ne predstavlja mi problem da stavim noge u džep, još sam dovoljno savitljiva za takve akrobacije, ali ovaj miris benzina me ubi pozadi..

Ajde, nemoj da cepidlačiš !

Krećemoo…

Pa, ako stignemo tamo gde smo pošli, biće to sam po sebi doživljaj za priču…

Vrlo brzo su stigle do Pančevačkog mosta. Lena je bila odličan vozač.

Znate li da je Pančevački most jedini most preko Dunava na teritoriji grada Beograda? Prvobitni most je pušten u saobraćaj 1935. i nosio je ime kralja Petra Drugog. Tokom Drugog svetskog rata most je srušila Jugoslovenska vojska, u noći između 10. i 11. aprila 1941, sa namerom da uspori napredovanje nacista. Most je obnovljen 1946..

I sad će da se sruši iz nekog nama nepoznatog razloga? prekinula je Jovana  Maru u izlaganju.

Naravno da ne ! A što se ti tamo pozadi ne bi lepo opustila?

Pokušavam, ali da mi kažete ipak kuda idemo? Ajde i ja da se radujem iznenadjenju?!

Nema šanse, evo još malo pa stižemo!

Posle par minuta vožnje zastali su na kratko da maramom vežu Jovani oči.

Eto, nemoj da viriš.

Pa naravno da neću jer ne mogu!

Inače bi?

Ma kakvi, nikad-odgovori Jovana ironično, ali sa osmehom.

Nego da vam kažem nešto. Ozvučena sam, ozračena i ne znam šta još , tako da nemoj da vam padne na pamet da me bacite u neki kanal…

Ajde, ćuti malo Štrumfe, stigli smo.

Po izlasku iz auta,a u nedostatku čula vida Jovana je pažljivo hodala, jer je imala utisak da je svaki korak vodi u neku rupu u koju će sigurno pasti. I još pažljivije je osluškivala, ali jaki zvukovi motornih vozila koja su tuda prolazila u velikoj brzini joj nisu dali mira.

Nemoj da vam padne na pamet da me ostavite na sred nekog auto-puta, sa sve ovom maramom na očima.

Prijateljice koje su je držale za ruke, počeše da se kidaju od smeha.

Nemoj da vam padne ovo na pamet, nemoj ono.., a šta sve tebi pada na pamet? smejale su se i dalje.

Smešno vam, a? E, pa ovo sam sad urad…ila…

Skinuli su joj povez sa očiju i posmatrale je sa osmehom.

Nalazile su se u sred neke prostorije , da, bio je to restoran.

Ne, nije samo restoran, reče Lena. Ovo je pravi pravcati salaš. I videćeš tek kakav.

Bajka… promrmlja tiho Jovana upijajući pogledom gomilu detalja oko sebe…

Odsjaje sreće, kao dugu posle kiše možeš videti, ali nikako onda kada to sa ciljem tražiš. I nikako tamo gde ti misliš da ćeš ih naći…

Advertisements

25 thoughts on “Ko poleti-pričaće ( Početak u begu III )

    1. Jeste Dudo, salaš ili etno selo je zaista čudo, malo ljudi zna za njega, nisam mogla da ubacim sve fotkice- paunovi šetaju baštom, labudovi i patkice plivkaju u jezercetu, konji za jahanje, ma svašta nešto ima tamo.I klopa je super,a bogme i domaća rakijica 🙂 beše to lepo druženje 🙂

  1. dudo,
    ako imaš u vidu da je taj predeo videlo oko poete i slikara, onda verujem da je bajka.
    mogle bi da joj predložimo da nas vodi ali kako verujem da kao ni ja , nisi savitljiva da bi se ugurala u džep, bolje bi bilo da idemo udobnim kolima Jovane , naravno, ako hoće da nas vodi.

  2. Perlice, ja živim na 200 metara od toga raja, pa nemam pojma da postoji. Hvala ti na ovim slikama i na ovoj priči, (nadam se da ima još). Sledeći put umesto desno sa Zrenjaninca, skrenite levo pa pravo kod mene na kafu 🙂

  3. Prelepo docarano,eto u aprilu prodjoh tuda, ali sva sludjena od voznje (14 sati) dobro da sam i Pancevo potrefila :mrgreen:
    „Odsjaje sreće, kao dugu posle kiše možeš videti, ali nikako onda kada to sa ciljem tražiš. I nikako tamo gde ti misliš da ćeš ih naći…“
    hvala ti na ovoj predivnoj recenici
    Pozdrav draga perlice 😀

  4. Saro, sada ću da se ljutim i da vatru sunem 😉 zašto se nisi javila kada si već bila tu u blizini???Mogla si kod mene malo da predahneš i odmoriš :-)ako ti je rečenica značila, onda je imala smisla 🙂
    Pozdrav i poljubac i tebi draga Saro

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s