Vreme je za…

Sve ima svoju sezonu…

Svaka sezona  ima svoje vreme…

Svako vreme svoju priliku…

A svaka prilika nam daje neku novu mogućnost i otkriva neki novi put kojim još nismo išli…

Do one njive na kojoj još ništa nismo posadili, do stare klupe čekalice, na  proplanku sa koje bi se u suton dana moglo sa uživanjem i ponosom posmatrati ono što niče…

Do bele hartije, zlatne tinte i zelenog  paunovog pera. Do drvenog  mosta koji škripi u ritmu otkucaja srca i kamene  prepreke od koje se krv u žilama ledi…Do mora indigoplavih suza i kristalnih kapi smeha u kojima su sve dugine boje na domak zenice oka – čuvara tajnog prolaza. Da, da, baš onog tajnog prolaza koji vodi na „onu“ stranu…

Za tamo gde ćemo tražiti i tamo gde nas traže. Za tamo gde ćemo se smiriti i dozvoliti da nas nadje ono od čega smo se krili…Do klackalice sa koje smo pali u skoku i nastavili dalje. Još jači. Čak i ako nas zamalo to isto nije ubilo.

Do mesta gde se niz tišinu možeš spustiti kao niz tobogan, ali je ne možeš pomeriti, ne onda  kada se nekom ćuti i gde se priča samo kada se zaista ima šta reći…

Sve ima svoju sezonu…

Svaka sezona  svoje vreme… i svako vreme…svoje breme.

Ugasite svetla molim, vreme je za još jednu igru… Zatvorenih očiju i bosih nogu…

Advertisements

38 thoughts on “Vreme je za…

  1. čitala sam prethodnih dana neke blogove i sve neka tuga, depresija.. čitala sam diskusije na nekim forumima gde kipti bes, prostatluk i arogancija.. čitala sam novine i muka mi od nesposobnih javnih poslenika i
    otvorih ovaj post i to je praznik za oči, uši i dušu
    ,potrebno je samo malo tvojih reči punih vedrine, optimizma i ohrabrenja da se čovek opusti i ode u neki lepši svet
    i samo pitanje za tvoj poslednji predlog- da li igra samo jedan ili dva para bosih nogu ?

    1. Ovog puta Saveta, igra samo jedan par ženskih bosih nogu. Ne kažem da je oko mene i u meni sve samo vedro, ali ne vidim da će biti vedrije ako pišem tmurno. E ako sam znala sada šta sam htela reći Bog me ubio 🙂
      Drago mi je da ti je prijalo 🙂

  2. Eto 🙂 nista bez Igre..bez granica..

    Prica je divna,provela me kroz detinstvo,moje rodno selo 🙂 gde su njive nazalost neorane,potoci presuseni.

    Ali u svakom slucaju neka Igra pocne 🙂

  3. Proletela sam sumadijom onako kroz zenicu oka, prosla pored klupe, i zazmurila…
    zatvorene oci i noge kojima verujemo , mogu nas daleko odvesti.
    idemo jos jedan krug, jos jedan zivotni, ma kakav on bio uvek se zatvori …
    uzivam u tvojim recima,u razumevanju i svim simbolima koji izadju iz tvojih napisanih i obojenih reci…
    pozdrav iz vetrovitog, prosaranog jesenjim bojama Bregenza

    1. Ništa duši više ne prija od tople, prijateljske reči i razumevanja Sarice. Kada bi samo znala koliko sam se uželela tih vetrova i boja Bregenza. Baci jedan kamenčić u vodu meni za sreću kada budeš šetala pored Bodensee-a 🙂

      1. Juce sam bacila kamencic i to u Lindau. Prelep dan,samo da mogu jos da se nekako otarasim ove moje tuge i da se osmehnem, bilo bi sve puno lepse.
        procice, mora, valjda …
        veliki pozdrav

  4. Nadam se da si uživala! Uvek više volim da gledam tudje noge kada igraju. U svoje nemam poverenja! 😉

    Kada mi je bila „sezona“ igranja, bilo me je sramota.

    Sada „nije vreme“ a i nema ni „prilikie“. Ljubim te! 🙂

  5. „Do mesta gde se niz tišinu možeš spustiti kao niz tobogan, ali je ne možeš pomeriti, ne onda kada se nekom ćuti i gde se priča samo kada se zaista ima šta reći…“
    Ovo mi se mnogo svidja, pogodila si mi misli zadnjih dana. Pocinjem se zabrinjavati što mi se taj tobogan od tišine sve više i više svidja u poslednje vreme..

  6. „Sve ima svoje doba, i svaki posao pod nebom ima svoje vreme…Vreme rađanja i vreme umiranja, vreme sađenja i vreme čupanja posađenog, vreme kad se ubija i vreme kad se isceljuje, vreme rušenja i vreme građenja, vreme plača i vreme smeha, vreme tugovanja i vreme plesanja. Vreme bacanja kamenja i vreme sabiranja kamenja, vreme grljenja i vreme kad se ostavlja grljenje, vreme čuvanja i vreme odbacivanja. Vreme kad se dere i vreme kad se šije, vreme ćutnje i vreme govorenja, vreme kad se ljubi i vreme kad se mrzi, vreme rata i vreme mira…“ (Kniga Propovednikova)

    Ps.
    Dobar tekst… Vešto istkana slikovitost koja čitaoca prosto mami u sadržaj…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s