1600 km

Koliko daleko sam morala da odem da bih shvatila da neke stvari, pojave, ljudi nisu jednostavno to što sam ja mislila da jesu..? Daleko, jako daleko. Koliko sam morala da platim to saznanje ? Puno, verujte mi na reč…

Rodbina ( bliska ) nije rodbina. Pokušavam da smislim šta jeste, ako to već što sam rekla nije..

Lešinari, to su, bez srca i duše, dočekaše  svojih pet minuta. Zadaviće se jednog dana sa nečijim parčetom života, sigurna sam…

Nepoznati ljudi nikako nisu stranci nego prijatelji, a poznanici su… rodbina.

Da li vam je nešto jasno?

Meni jeste, tek sada, a vama ako nije ne zameram… i želim da nikada ne  budete u prilici da par hiljada km daleko od kuće i od svega što volite shvatite da stvari nisu onakve kakve bi trebalo da budu. Nisu onakve kakve ste ih videli… Aaah, daljina je čudo. Ume da poveže, raskrinka, ražalosti, usreći.. Sve u kompletu.

Ali, dobrih ljudi ima još. Ljudi koji će vam ustupiti svoj krevet i spavati na podu…Ljudi koji će vas pitati dali i šta vam treba, ljudi koji će vam pomoći od srca, a da im nikada ništa niste u životu učinili i sa saznanjem da im nikada nećete vratiti učinjeno. Prosto, neće biti prilike za to. I dobro je tako..  Da. Postoje još takvi ljudi koji nisu izgubili ili prodali dušu djavolu. Daleko, daleko od kuće…

Pisaću vam više o avanturi kada se budem vratila tamo odakle sam krenula i gde mi je mesto…

Do tada vas sve puno pozdravljam 🙂

Advertisements

46 thoughts on “1600 km

  1. joj Perlice, draga, meni su na sav glas vikali: sa svojima jedi i pij, ali nemaj posla… a ja budala mislila ja sam pametnija, sve je to samo stvar organizacije….. ahaaaa, obilo nam se o glavu onoliko ! a sad cemo tu svoju glupost jos godinama da iskijavamo…!
    glavno da si ti shvatila neke stvari, sve ostalo ce se vec ispraviti….
    🙂

  2. Ebga,drži se ti bloga…
    Apsolutno te razumem a ne znam koje reči mogu da te uteše ili učine nešto pa da se osećaš bolje.A sve moraš da osetiš na svojoj koži…nije fer ,jednostavno nije fer….

    1. Piano, nije mi bilo lako, udarac za udarcem…Ali,ne treba da me tešiš, evo, opet sam se pridigla :-)Nadjoh robinu tamo gde je po krvi nema, prijatelje i pomoć gde sam najmanje očekivala…
      Nije fer, nikako nije, ali na kraju sve dodje na svoje, neko kao ja to očigledno ne ume na drugačiji-lakši način da shvati..

  3. Kakva sam radoznla morala sam da proguglam naziv ovog restorana sa slike da vidim gde si ti to nama otišla. 😀 S obzirom koliko je lepo, žao mi je što si se razočarala povodom nekih drugih stvari. Ma šta te briga, dobro se ti nama vratila. 😀

  4. Aaah, daljina je čudo. Ume da poveže, raskrinka, ražalosti, usreći.. – nazalost, nekada je to i blizina…
    Ali ipak je ovo sustinsko – Ali, dobrih ljudi ima još. Ljudi koji će vam ustupiti svoj krevet i spavati na podu…Ljudi koji će vas pitati dali i šta vam treba, ljudi koji će vam pomoći od srca, a da im nikada ništa niste u životu učinili i sa saznanjem da im nikada nećete vratiti učinjeno. Prosto, neće biti prilike za to. I dobro je tako..

  5. Nikada se ne zna zbog čega je baš tako trebalo. Žao mi je tvojih živaca, ali je uvek bolje sada, nego kasnije, da se „skinu maske“.
    Da, tačno je da dobrih ljudi ima i uvek će ih biti. Trudim se da budem jedna od njih, a ti se vrći nazad, jer nam fališ ovde, a tu ti je dom i prijatelji. Rodbinu, na žalost, ne možemo da biramo, ali zato možemo da je PRECRTAMO. Sve po zasluzi!
    Čuvaj se! 🙂

  6. Zelim da ti Nova 2011 donese mnogo mirniju plovidbu po moru zivota. U najvecoj buri podseti sama sebe da je sve prolazno. Oluja ce se stisati pa ce daljnja plovidba opet postati mirna i prijatna. Dok sam ti ovo pisala setila sam se reci iz jedne pesme od Tereze Kesovije, a posto mislim se sve desi s razlogom napisacu ih:
    „Necu misliti na te
    jer proci ce oluja.
    Danas me vrane prate,
    a sutra glas slavuja.“

    1. Sofija, jako si me obradovala svojom posetom i komentarom ! Dobro došla, znam ja to o čemu ti pričaš, toliko puta sam to drugima govorila, ali lepo je i kad meni neko to može da kaže, prosto da obnovim staro gradivo…Divna je ova pesma od T. Kesovije..Hvala ti. Što se Nove tiče, želim ti sve, baš sve najbolje, kako u ovoj , tako i u svim narednim!! Da se družimo, čitamo, učimo i podsećamo medjusobno u zdravlju i veselju 🙂

  7. Malo sam se zaglavio u vremenu i prostoru, pa me nije bilo. A vidim ti ode u neke nepoznate daljine. Razumeo sam o čemu govoriš, jer na svojoj koži iskusih sve što ovde pročitah. Ali ima dobrih ljudi, koji nam nisu niko i ništa i koji nam ništa ne duguju, samo su dobri.

  8. Perlo, evo ja koristim ovo malo preostalog slobodnog vremena u čitanju,jer kada budem počeo da radim za sve ću imati mnogo manje vremena.Rešio sam da polako i natenane prelistavam ovu tvoju virtelnu knjigu (blog).Ovaj post mi je posebno zapao za oko,jer je očigledno da nam je sudbina povodom rodbine ista.Samo moji lešinari su mnogo bliže.U životu za sve imamo izbor,i za posao,supružnika,komšiju,ali za rodbinu baš nikako ne možemo imati nikakav izbor.To nam je što nam je.Prema tome, ili postoje za nas, ili ne postoje.

    1. Drago mi je da si tu, kad god i koliko god. Razmišljala sam o tome da skinem ovaj post, da mi ne prlja lepe priče i misli ( radi higijene 🙂 )ali, žao mi komentara. Prosto ću se složiti bez mnogo komentarisanja, jer ne želim da pridajem važnost nebitnim ljudima i njihovim senkama… 😉

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s