+ :-)

Da li možete da mislite pozitivno? Šta god da vam padne na pamet ovog momenta i da je predmet razmišljanja da li možete  jednostavno da pozitivno razmišljate o tome?

Pretpostavljam da možete.

A, možete li da imate puno takvih pozitivnih misli? Bez prekida? Makar jedan celi dan..?

Šta mislite o tome, iskreno? Ceo, celcijati  dan  pozitivno razmišljati… Da li je to toliko teško, skoro pa nemoguće..?

Da li ste pod uticajem medija, negativnih dogadjaja, svakodnevnih priča o raznim nepravdama, rešivim i trenutno nerešivim sopstvenim problemima, problemima kolega sa posla, prijatelja – pa je čitava ova moja zamisao misija „nemoguće“ ? Ili ipak, razmišljate u sebi čitajući ovaj tekst da bi to možda bilo moguće? Ako bi i bilo moguće, onda bi bilo danas isto kao i sutra, pa zatim svaki naredni dan-kada vi to odlučite naravno. Ili biste uprkos svemu svojevoljno odlučili da mislite negativno?  Ništa „lepše“ nego nervirati se oko svega i svačega zar ne? Tako se praznite? Ok.  Potpuno jasna stvar svima, bez dileme. Niko vas neće osuditi zbog toga. Dao Bog i majka naša Srbija pa imamo zaista hiljadu i jedan povod dnevno.  I kada bi čovek samo pozitivno razmišljao, onda, pa verovatno ne bi bilo tako „interesantno“?  Ali, da ne idem dalje tim sokakom…mene interesuje nešto drugo-gde p.u.n.i.t.e. bateriju? Jer, ono što je po meni bitno je sledeće…

Sve u našem unutrašnjem svetu se dešava zato što smo mi tako odlučili. Odluka postoji, bilo da je ona svesna ili nesvesna. I ono što je po meni najlepše od svega je -sloboda misli…Medjutim, ako već imamo slobodnu volju i možemo da odlučimo o tome kako ćemo i na koji način razmišljati, zašto su nam misli najčešće mračne i negativne..?

Probajte da selektujete i brojite misli na primer. Jedan sat dnevno. Čim se uhvatite svesno  u nebranom groždju-pobedili ste.

Želite da polažete vozački za motor? Pa, šta čekate? Nije valjda da razmišljate o tome koliko  vožnja motorom može biti opasna? Živimo samo jednom, dakle hajde da živimo sada i ovde i gde god se našli! Tako je jednostavno…

Počnite sada. Smejte se, volite, radujte…ovom divnom kišnom poslepodnevu sa stidljivim pomaljanjem sunca iza zelenih krošnji i nadolazećem letu …

Toliko je razloga,samo se osvrnite oko sebe bar za čas, oslobodjeni tereta prošlosti i pritiska neizvesne budućnosti. Sada

Advertisements

32 thoughts on “+ :-)

  1. Nema recepta koji bi svima odgovarao. Punim baterije „običnim stvarima „, na primer,
    volim da već u 6 h ujutro u dvorištu pijem kafu , gledam ruže i slušam cvrkut vrabaca,
    uključujem TV kad očekujem film jer gledanje političara garantovano kvari rapoloženje,
    volim da pročitam blogove koji zrače pozitivnom energijom ko što sam malopre čitala malubreskvu i čaroliju
    i
    naravno, muzika i muzika i moje caca i maza

    1. Saveta drago mi je videti te opet, pa gde si bila tako dugo? 🙂
      Naravno da nema recepta, svako ima svoju utičnicu na skrivenom mestu zida 🙂
      U tvom dvorištu je lepo piti kafu u svako doba 🙂

  2. Potpuno si u pravu Perlice! Dan mi je bio naporan, ali sam toliko bila zadovoljna da osmeh nisam skidala sa lica, kao zaraza se širila svuda oko mene 🙂
    Ti kao da si osetila, znala …. ima nešto medju nama blogerima, zaista je malo potrebno za sreću!

      1. Hoću, nije da neću, pokušavam, ali ih uvek nešto zatamni…
        Ipak neke stvari zavise od okolnosti, ne samo od nas…
        Uživala sam u slici i muzici… 🙂
        Hvala! 😀

      2. Drago mi je da si uživala, ipak. Uprkos okolnostima, makar na kratko 🙂
        Znam da znaju da budu okrutne i da ošinu baš kad se najmanje nadaš:-(
        Ni ja nisam imuna na njih, ali se koprcam i borim-osmehom najčešće. Pa čak ni to ne mogu trenutno onako kako umem i volim jer sam izvadila zub juče( pre pisanja ovog teksta), pa sam malo otekla i boli me svako pomeranje mišića,al ne marim-smejem se na onu drugu stranu koja ne boli 😉

  3. Muzika iz snova…Perlice baterije punim na raznim mestima, na Dunavu,kao prvo to je malo jace punjenje,dok slikam ili nesto majstorisem oko svojih radova,dok slusam muziku….A moze to i sve u jednom….Uglavnom vec sam naucila da sebe zaustavim kad me lose misli uhvate,ne dozvolim im da me smore…. 🙂 svakoga dana sve mi je bolje i bolje i bolje

  4. Drustvo nas je dresiralo. Nije lako prevaspitati se, ali vredi. U pocetku je tesko, pa sve lakse i lakse, jer se vraca covek necemu sto je prirodno. Najprirodnije stanje je stanje voljenja, a uz to nekako ide i pozitivnost 🙂 . Promeni se ugao posmatranja i sve postane drugacije :-).

    Mi TV vise skoro da ni ne gledamo. Vesti sam ukinula sasvim, zato se mali njima drogira, pa ide u analize svih mogucih katastrofa. Mislim, ne moram ni da znam da li je izbio treci svetski – oseticu, ako dotle dodje, a sve za nas bitne stvari saznajem na druge, prijatnije nacine.

    Baterije moze da puni sve: od sedenja u tisini i mraku preko slusanja muzike, setanja, putovanja, upijanja sunca, meseca, kise, zvuka, mirisa, zagrljaja, igranja, pevanja, pravljenja, druzenja i samovanja, do pretumbavanja, peglanja, kuvanja, majstorisanja – u zavisnosti od ugla posmatranja i trenutne potrebe 🙂 .

    1. Ako vredi Baklavo, onda neće ni biti toliko teško 🙂 Lepo si ovo rekla..“Najprirodnije stanje je stanje voljenja, a uz to nekako ide i pozitivnost“
      He,he i meni tv služi samo da odgledam neki dobar film i to je sve. Vesti sam odavno batalila, ma ne može jetra da mi preradi sav taj silan otrov od informacija. Ništa lepo i pozitivno da čovek vidi ili čuje..
      Za tvoj poslednji pasus nemam šta da dodam, samo zadovoljno klimckam glavom 🙂

      1. Uh, i filmovi su mi sve diskutabilniji. Uhvatila sam sebe da najvise uzivam da odem s malim u bioskop i odgledam neki dooooobar decji 🙂 . Imaju sjajne podtekstove za nas matorije a ipak je sve pitko, duhovito, bez teskih prica, toliko blize prirodnosti. Mali mi se smeje kad krenem da ih citiram, ali ja se nakupih iz njih raznih mudrosti 🙂 🙂 🙂 .

        Zamolicu te, draga Perlice, da ispravis u mom prethodnom komentaru sve one brzoplete slovne greske. Hvala 🙂 .

      2. He, he, potpuno te razumem, meni je najdraži: Kako trenirati svoga zmaja 🙂
        Gledala sam ga sa klincem u 3D i oduševila se. Tri dana mi bilo dobro od njega 🙂
        IspravljeTo 😉

      3. Sjajan je 🙂 . Mi smo sad zbog lepog vremena malo zapostavili bioskop, ali – nadoknadjujemo s prvom kisom 🙂 . Jedva cekam drugi deo Cars.

        Hvala na lektorisanju, brzi mi prsti od pameti 🙂 .

  5. Ma nema sanse ceo dan. Prvo, vodolija sam. Raspolozenja i misli mi se menjaju 100 puta na dan. Zensko sam, hormoni zapicnjavaju, pa se nasmejem na nista i zaplacem na nista.
    Ali trudim se, mozda ostanem trudna 😀
    Cak i kad je lose, postujem i to, neka ga, prodje pa je lepsi osmeh i sve ono posle toga.
    Ne mogu se k`o luda nasta keziti ceo dan bre 😀
    Neka svega, kolac je tako iskreniji i ukusniji!

    1. Dragi Zeleniš, niko nije rekao da treba da se kezimo po ceo dan. Samo da probamo da izbacimo negativne misli-koliko god je to moguće 🙂 I misliti pozitivno, nikako ne vidim i ne osećam kao neiskreno i neukusno…

  6. U sirokom luku izbegavam da znam sta se desava, to je jedan od nacina da covek izbegne bar deo onoga sto nam se „servira“. Uspevam da i u najtezim trenucima nadjem zrno pozitive. Prihvatam stvari onakvim kakve jesu, a onda ih uoblicim u glavi, da mi odgovaraju. Malo blesavo, ali deluje. 😀 Za moj ceo dan sa pozitivnim mislima je pozeljno da bude lepo vreme, a sve ostalo umem sama da iskombinujem. Ko da sam sasava. 😆

  7. Joj, trudim se da uvek mislim pozitivno, pa kada sam i u najgorem bedaku sve se teram da razvučem osmeh. To je jedini način da prebrodiš životne bure.
    I mnogo toga zavisi od nas samih, samo da to shvatimo.
    Zato ne volim da kukam i ne volim ljude koji prihvataju ulogu gubitnika. Nema šanse da ih preobraziš. Zato:
    dovoljan je osmeh, ne trba ti kez,
    sa njim sve se može, a ne može bez… 🙂

  8. Mislim da pozitivno, ceo celcati dan, mogu da misle samo Jogini. Ozbiljno.
    Nema te sile koja će te držati pozitivnim ceo dan. Mogu da budem super dobro raspoložena, da pevam, zviždim, a onda ugledam goluba na simsu kako šanta i kljoknem do nevidjenih granica. I onda se na taj prizor nadoveže još koji sličan i eto, potonuće, do opet, neke lepe situacije koja će me podići.
    No, ljudi smo, tako to ide, svakoga dana. Prepliću se pozitivne i negativne misli. Izlazim, polako ali sigurno, iz lošeg i negativnog perioda. Hvala nebesima, jer, nisam mogla ni samu sebe da podnesem. 🙂

  9. Mogu, mogu, mogu.. I hoću 🙂 Danas je baš taj dan. Jedan od razloga je što je i ova naporna školska godina danas gotova. Sloboda. 🙂
    Ustajem jutros, znam da nemam obaveze, ceo dan imam za sebe, mnogo bolje nego do sada što je bilo, 2-3 sata u vrh glave! 🙂
    Slušanje muzike, čitanje, gledanje, sva čula mogu da se konačno otvore!
    I kako da ne mislim pozitivno?! + Leto je! 😀 Volela bih da ovakvi dani traju bar 30 sati 😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s