Igra

Neki kažu da je sve u nama i oko nas energija… neki da je vibracija, neki kažu…igra.

Ako sve medjusobno vibrira, onda je vibracija možda samo druga reč za igru. Postoje razne igre.

One dečije, čiste i potpuno bezazlene.

Ljubavne.

Političke.

Interesne.

Prljave, zlobne igre u kojima ne postoji realan lični interes osim ako to nije zadovoljenje nekakvih najnižih ljudskih pobuda koje ga teraju na akciju. Mislim na pobude kao što su zavist i zloba. Osveta i mržnja. Patološka ljubomora. Da ti naudim, pa nek pukne gde pukne. Kao staklo. Čak i ako onda moraju da hodaju po krhotinama razbijenog stakla i iseku sami sebi vene… Interesantno je što mislim da bi ti i takvi i onda izbegli krivicu. Bilo bi krivo staklo. Šta ima da puca? Zašto je u upotrebi ako nije kaljeno? Ma to staklo je interesantno, nešto sad kontam.

U trenutku kad ustaneš sve dok ponovo ne odeš u krevet koristiš staklo.

Piješ iz staklene čaše. Gledaš kroz stakleni prozor.

Ogledaš se u staklenom ogledalu. Ako nosiš naočare i one imaju stakla. Možda je i ekran tvog kompjutera pomoću koga čitaš ovaj tekst od stakla.

Da bi se proizvelo staklo potrebno je imati kreč, pesak i sodu kao i mnooogo energije. Bez energije je to materija koja klizi niz prste, nevezana i neupotrebljiva. Energija je ta koja spaja i prespaja, pravi mogućnosti i nove oblike. Pretapa.

Staklo može i da se kali na određenoj temperaturi, radi postizanja veće tvrdoće. Kako se prilikom visoke temperature menja struktura stakla, ono se pri razbijanju mrvi u manje komadiće a ne u krhotine, te se time često upotrebljava i radi prevencije povreda.

Ali, kako da znaš da li je kaljeno ili nije? Da li će pući u mrve ili u krhotine?

To se nikad ne zna. Dakle, nije sve u vibraciji ili igri, nešto je i u lutriji. Mada,hmmm i to je igra,bez obzira na gubitak ili dobitak,pa se opet vraćamo na početak.

Čudni smo mi ljudi. Ne znam ko da nas shvati kad nekad ni sami to ne možemo…Kada pogledam kroz moj stakleni prozor, vidim da se treba osmehnuti kamenu i od srca zagrliti drvo, a magarcu sa puno poštovanja skinuti kapu…

Advertisements

11 thoughts on “Igra

    1. Verovatno je mnogo lakse da to tako shvate oni koji posmatraju. Stari rimljani su sa uzivanjem posmatrali borbu gladijatora kao na odredjenu vrstu zabave,a gladijatori su se borili za zivot..:(

  1. I ja sam iskusila staklo na ulaznim vratima, glavom. Mogu ti reći, nije bilo kaljeno! 😀
    I neki dan, u optici, isprobavam novi okvir za cvikere, primaknem se izlogu da me deca vide napolju, one se izbečile, a ja da se savijem malo napred i zveknem u staklenu pregradu dobro udarim i nos i čelo. No, prošlo je bez posledica.
    Pozdravljam kamen, drvo i magarca! 😉
    Tebi šaljem poljubac! 😀

  2. Nažalost, surovost vremena sadašnjeg izvukla je iz ljudi, na površinu, sve ono najgore, što ne bi da nije ovako kako je. I zato sve više stakala puca – i ljudskost i prijateljstvo i kumstvo, i krvno srodstvo i….sve postaje krhko i prhko … i svemu stoji opasnost da će se razliti u paramparčad i da će otići- dodjavola.

  3. Na srecu, ja procitah neku lepu rec, na zalost mi se i dalje ne menjamo, globalno gledajuci (uskoro mozemo uci u anale knjiga iz fizike kao primer „kontinualnog kretanja“, ne ubrzavamo, ne usporavamo) – mrtvo more a mora nigde.. Paradoks nam je drugo ime 🙂 Ali nas volem 🙂 to je fakat i valjda zato sto nas nema nigde zato smo jedinstveni 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s