Razdešenko, ovo je priča za tebe…
Zamisli letnju kišu, ničim izazvanu, a tako dobrodošlu, kako prazni svoje prepune, mokre dzepove po prasnjavim i vrelim ulicama grada..
Zamisli decu, bosonogu i razigranu, neopterecenu jucerasnjim svadjama i sutrasnjim problemima…
Zamisli taj dobro poznati osecaj, prosut po tebi , kako se sliva kroz svaku poru na telu i razliva u lavirintima tvoje duše kao najlepši akvarel sa vatreno crvenim detaljima… Zamisli, koliiikooo je to nerealno, a ipak se dešava , baš sada… Uprkos ljudima koji nemaju duse i uprkos okolnostima koje ni danas, kao ni pre mnogo godina nisu navijaci naseg tima… Lepota zaista jeste u oku posmatraca…
Śta je jedna razbijena noć, puna nežnosti koja viri iz svake njene krhotine u poredjenju sa tolikim godinama iza nas…?
Zamisli nas, tebe i mene, stare lopove kako vremenu krademo po ko zna koji put njegov nebitni deo i ispunjavamo ga momentima za secanje…
Zamisli da zaista i odemo zajedno na kraj sveta i da se ispostavi da je to u stvari samo jedan novi početak… Početak sveta o kome nismo ni sanjali da postoji u ovom našem razbijenom univerzumu…
Zamisli da volis nekoga još pre nego sto si ga upoznao..
Zamisli da upoznas nekoga koga si oduvek voleo..
Zamisli dodir na svojoj kozi nezniji od svile, zamisli odgovore bez pitanja, zamisli….još jednu noc bez svitanja…
