Zar nije čudno, da kada mislimo o sreći, mislimo nekako da nam pripada i da smo je zaslužili po prirodi stvari, a sa nesrećom nije tako..?
Zar nije čudno i tužno da nam iskustvo koje želimo zaboraviti što pre- ostane u praksi najduže u sećanju, a momenti i iskustva koje želimo da zadržimo što duže i što jasnije – tonu svakim danom nalik Titaniku sve više i brže… u more zaborava?
Zar nije čudno da smo tako sigurni da imamo pravo da se borimo za neku stvar koja nas se i ne tiče zato što tako želimo, potiskujući ono što nam zaista treba, a do čega se dolazi poniranjem u svoje sopstvene dubine duše…
Zar nije čudno da je suprotnost ljubavi-ravnodušnost, a suprotnost ravnodušnosti može biti i mržnja..?
… da čitav život provedemo tražeći sreću u ljubavi, umesto da život živimo i u tome vidimo svu lepotu i sreću..?
… da su suze radosnice slane, baš kao i one druge zbog neke patnje ili bola, ali naš život dobija zbog prvih sasvim drugačiji ukus?
Ma stvarno, zar nije čudno da uživamo kada možemo da budemo sami , a patimo kada to moramo?
Da prijatnih stvari nikad dosta, a kod neprijatnih se odmah postavljaju granice koje ne mogu da se predju?
Da kada nekome sve damo, ne možemo da shvatimo da tom nekom, naše sve može biti premalo, a kada ništa ne dobijemo- može biti previše?
Da se neke stvari tek daju videti kako treba, tek kada zatvorimo oči i da nam ponekad samo neka tamna senka u životu pomogne da sagledamo svet kakav jeste iz „pravog ugla“ ?
I stvarno je blesavo kažem vam, to što se ponekad najbolje stvari nadju, kada se najmanje traže i to što se u velikom broju pitanja pronalaze baš ono pravi odgovori…
Crnaperla's Blog 
Apsolutno se slazem, najbolje stvari su mi se desavale kada sam se najmanje nadao, dolazio sam do odgovora na pitanja razmisljajuci o totalno desetim stvarima, ma da ne idem dalje. Ali istina, 100% 🙂
Nije da nije, ali mi ipak čudno što tako jeste Sopran 😉
Ala si zaperlitala….
Davati odgovore na sva pitanja verovatno i nema smisla.Svi mi gajimo neko šesto čulo koje radi,deluje i govori umesto nas,pa čak i kada nemamo smislene odgovore.To je samo dugotrajan proces kao i buđenje proleća.Samo treba biti strpljiv….
Ne lipši magarče do zelene trave 😉
Auu, što se tebi slošilo…
Perlice, koliko si istinitih apsurda ovde navela… Sve je baš tako… Najviše mi se dopalo ono o ljubavi i životu.
Pa da ljubav i život ili obrnuto. Nekako ne ide jedno bez drugog..
da čudno je 🙂
Sanjaru, moramo nešto pametno da smislimo onda 😉
i ja mislim da moramo, jer ako mi ne spasemo ovaj svet neće niko 😉
Pa te su reči muzika za moje uši Sanjaru 🙂
🙂
slusaj sestro, zabrinjavajuce je vec sto me sve cese ostavljas bez reci !
🙂
A što te brinu sasvim normalne stvari..? I ja ostajem bez reči, ih.. Ponekad i usta zaboravim da zatvorim 😉
Zašto se ja nešto ne uklapam u ovu priču? Moram da razmislim, pa ću ti javiti.
Ne znam..Dakle ti misliš da nije..? Čekam javljanje 🙂
Evo smislio Archi:
Meni mnogo toga zapravo nije čudno od ovoga što si navela. Nešto naravno jeste, kao šro je ono da se borimo za nešto što ne moramo, a ne borimo se za ono što moramo i još par stvari, ali mi nikako nije čudno da želimo da doživimo i da nam se dešavaju lepe stvari, a da ružne ne želimo. I ja nekako pamtim mnogo više one lepe trenutke u životu nego one ružne. Čak puno ružnih stvari i teških trenutaka mi posle nekog vremena postanu nekako lepe, kao neo nostalgično sećanje na vreme muka, valjda zato što su prošle, pa mi sad i ne izgledaju tako mučne. Eto, valjda smislih šta mi se ne uklapa. Ali to sam samo ja, možda sam u zabludi, ko zna. 🙂
Čovek je prokleto biće i teško mu je ugoditi.
🙂
Jeste cudno, mada mislm da mi ljudi generalno previse mislimo a malo osecamo.. Cudno zar ne? 🙂
Čudno Luno, imaš pravo 😉
Cudno?
Previse razmisljamo, previse planiramo, previse se nadamo, previse trazimo da nas razumeju i kad ne progovaramo ni jednu rec, mislimo znaju da nam citaju misli i onda padamo u depru i tako u krug… i sve nesto trazimo, a nikako da zivimo i uzivamo u tome sto imamo…
Covek?
pijem prosecco sa mango saftom odlicna kombinacija preporucujem i uzivaj 😀
Pa čovek, nego šta. Niko nije rekao da čovek nije-jedna čudna biljka 🙂
Prosecco volim sa orangensaftom :-),ali pretpostavljam da i mango kombinacija dobro ide. Probaću, hvala Saro 🙂
Čovek se može i na ovaj način opisati!
Pa jeste Dedo, nije da nije 😉
hmm.. čudna mi čuda! 😀 😀
…neko cveće ne raste kojekuda.. 🙂
eh, živote ćutalico, ovaj, lutalico.. 🙂
Kao i mnogo drugog, tako i život ima svoje lice i naličje 🙂
Mislim da je baš u tome fazon..kada bismo dobijali ono što tražimo, u čemu bi bila čar života i traženja? Nije važan sam cilj – važan je put do cilja, tako bih ja to rekla 🙂
Tangolina, ne znam ko reče..put je cilj.. 🙂
Uglavnom, ko bi ga znao zašto sve to radimo „tako i tako“. Verovatno po intuiciji. Bar ja. Ne radim onako kako rade svi ili onako, kako se očekuje od mene.
Dajem koliko mogu, a primam, pa, dok daju! 😉
Pa dudice, ja mislim da je to tako i jedino ispravno 🙂
Valjda je dobro da sve bude tako…
Milina, kad se sve sabere i oduzme, na kraju nekako ima smisla 🙂
Smisao i proizilazi iz besmisla….To je osnovni sastojak života i nas ljudskih bića ))))
Odličan tekst Perlita ))))
Hvala Veco ))))))) Trenutno se nalazim u besmislenoj situaciji-da gore ne moze biti…Trudim se da nadjem smisao, ali tesko ide 😦
Nije čudno… Mislim, jeste čudno, ali ne bi trebalo da bude. Sve na ovom svijetu je baš onako kako treba da bude, a to što mi neke stvari (još uvijek) ne razumijemo ne umanjuje njihovu ispravnost.
Kago god, odličan tekst. 🙂
Hvala Galebe… Znaci mi veoma ovo, nevezano za tekst 🙂
Koliko preozbiljnih pitanja , od kojih svako zahteva dooosta ozbiljnog razmišljanja. Pa se dotičem samo jednog – onog, vezanog za osećanje da nam je uvek premalo sreće i lepog, a previše tuge i lošeg. Odmah mi pade na um odgovor – to je zato što ovo drugo opominje prevelikom količinom boli, koja se može izmeriti, suzama, infarktom, šlogom…
Od radosti, ma koliko i ona može da bude stres, od lepog, od sreće- još nije nije šlogirao.
I da, divan tekst. Dovoljan kao osnova za razmišljanje za čitav jedan godišnji odmor.
Hvala, vec sam i zaboravila na ovaj tekst,kao i na blog 🙂 uzivaj u odmoru i pokusaj da se setis, dozivis i uhvatis samo naaajlepse 🙂